Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Emitor 494: Šetnja kroz budućnost (1924)
Prvi termin koje je Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” imalo u Domu omladine u novoj sezoni održan je u Klubu, pošto se Tribinska sala renovira. Doduše, uobičajeni pristup je bio zatvoren – zbog održavanja koncerta grupe Leprous u Amerikani, ali to ipak nije sprečilo dvadesetak zainteresovanih da pronađu pristup samoj sali kako bi prisustvovali promociji 494. Emitora, koji je doneo do sada nepoznati naučnofantastični roman (za decu) “Šetnja kroz budućnost” iz 1924. godine.
O delu su govorili (na slici s desna na levo) Miodrag Milovanović, dr Tijana Tropin, dr Biljana Andonovska, Žarko Milićević.
Posle uvodne reči Žarka Milićevića – gde je napomenuto da je roman izlazio u nastavcima u listu “Budućnost”, prvom komunističko-proleterskom književnom časopisu za decu u Jugoslaviji, o samom delu je više govorila dr Biljana Andonovska, sa Instituta za književnost i umetnost.
“Otkriće ovog dela je plod slučajnosti. Ja se, u osnovi, ne bavim dečjom književnošću, niti SF-om, ali kada sam došla do ovog časopisa i u njemu na taj roman u nastavcima, sa Tijanom sam ustanovila da on ima pionirsku vrednost. Radnja u njemu je smeštena 100 godina u budućnost – dakle, može se reći, u našu sadašnjost, u 2024. godinu. Bavi se futurističkom projekcijom škole, a bilo bi interesantno videti kako bi ovo delo bilo tumačeno u vremenu socijalizma, nego sada kada vreme više nalikuje onome u kojem je polazna tačka dešavanja ‘Šetnje kroz budućnost'”, kaže Andonovska.
Dr Tijana Tropin je postavila pitanje da li bi se mogla povući paralela sa drugim književnostima – pre svega sovjetskom, ali i odmah rekla da u vreme objavljivanja ovog dela pisci u SSSR-u nisu morali da se bave ovakvom temom, zbog samog ostvarenja socijalističkog društva. U svakom slučaju “Šetnja kroz budućnost” je redak primer utopijske književnosti kod nas.
Bilo je reči i o “autoru” ovog dela. Smatra se da je to bio sam izdavač “Budućnosti” Dragutin Vladisavljević, koji se potpisivao kao Mala Zora – pošto se “ona” pojavljivala u svim fazama časopisa. No, za sada nema dodatnih dokaza za tu tvrdnju. Časopis je imao tiraš od 5000 primeraka, što je bio prilično dobar tirža za to vreme, pošto se prodavao (cena 1 dinar), jer su časopisi koji su besplatno deljeni po školama imali šestostruko veći tiraž.
Izvor: sfpisb.wordpress.com