Nakon 50 godina obnovljen original filma koji je iz temelja promenio SF
Epski film “2001: Odiseja u svemiru”, koji je iz temelja promenio naučnu fantastiku, već 50 godina fascinira ljubitelje filmova, a u nedelju je na filmskom festivalu u Kanu svečano projektovana obnovljena 70-milimetarska traka originala tog remeka-dela Stenlija Kjubrika.
Monolit koji još nije otkrio sve svoje tajne, svemirski brod koji plovi orbitom uz zvuke “Na lepom, plavom Dunavu”…
Daleko od letećih tanjira i vanzemaljaca, Kjubrik je uneo revoluciju u žanr naučne fantastike, sinhronizujući sliku i zvuk kao niko pre njega, u filmu u kojem su dijalozi i akcija u sasvim drugom planu.
“Ako shvatite ‘2001’, to znači da nismo uspeli”, rekao je svojevremeno pisac Artur Klark, koscenarista filma i autor istoimenog romana.
“Još ne znamo da li smo sami u svemiru ili negde postoji inteligentni vanzemaljski život. Baveći se tim pitanjima, film nam se obraća danas kao što je to činio 1968.”, kaže Nils Danijel Pajler, jedan od kustosa izložbe posvećene “Odiseji” u Muzeju filma u Frankfurtu koja traje do 23. septembra.
Reč je o najskupljem SF filmu svog vremena, s produkcijom od deset miliona dolara. Snimanje i montiranje trajalo je tri godine.
Bez “2001” verovatno ne bi bilo “Ratova zvezda” i “Bliskih susreta treće vrste”.
“Film me je opčinio, tada su naučnu fantastiku počeli da shvataju ozbiljno”, rekao je režiser Džordž Lukas u dokumentarcu “Standing on the shoulders of Kubrick” iz 2007.
Kada je reč o specijalnim efektima, ovaj film je “vrh vrhova”, kaže autor intergalaktičke sage.
“Odiseja” je nadahnula niz reklama i video-snimaka, naročito parodija na HAL 9000, inteligentni kompjuter koji želi da zagospodari ljudima.
“Za brojne obožavaoce, reč je o nezaboravnom putovanju kroz prostor i vreme. Gledanje filma na velikom platnu jedinstveno je iskustvo. Da bi film bio uspešan, mora potpuno da obuzme gledaoce”, kaže američki filmski kritičar Rodžer Ebert.
Slavna scena svemirskog broda koji se okreće u orbiti “jedan je od onih retkih trenutaka kada zaista poverujete da filmovi mogu da vas odvedu u neku drugu dimenziju”, ističe Ebert.
Za režisera Gaspara Noea (“Enter the void”, “Love”), još jednog tvorca intenzivnih bioskopskih iskustava koji je film otkrio u šestoj godini života, “2001” je ni manje ni više nego “najbolje putovanje pod uticajem ‘bioskopskog LSD-a'”.
Poput nekog vizionara, film sadrži dotad neviđene snimke Meseca i Zemlje. Prikazan je u aprilu 1968, nekoliko meseci pre misije Apolo 8 i Apolo 11, u kojoj je čovek prvi put prošetao Mesecom.
Da bi stvorio sa naučnog stajališta verodostojan svemir, Kjubrik je sarađivao s Nasom i brojnim kompanijama poput IBM-a, American Expressa i Nikona.
Naučna zajednica već je odala počast filmu 1970. godine, kada je komandni modul Apola 13 nazvala “Odiseja”.
Izvor: Pogled iz svemirskog broda